Samo jos jedan vanzemaljac na zemlji.

Sad sam ustala opustam se uz kafu, kolu i oreo keksice. Jutro je divno, nebo sareno, ljubicasto, vec je malo svanulo. Smog od lozenja je stvorio maglu iznad male sumice na koju imam pogled sa terase. Hladno je. Napolju je oko 5-6 stepeni. Sada prolecu ptice iznad sume i cujem zvuk teretnog voza. Kada razmislim sta sam sve dozivela sa drustvom po pitanju teretnog voza. Sada bih najradije da je ona tu, da pricamo, pijemo kafu i zajebavamo se. Izvinite zbog ruznih reci, takva sam osoba. Bacila sam pogled na crtez osobe koja mi mnogo znaci i sva secanja su mi se nekako vratila. Uvek su mi ovako rana jutra bila najtuznija. Sva secanja mi dodju i osecam se kao smoreno-slobodna osoba. Nekako, valjda je srecniji on bez mene, valjda mu je lepse. Ali ono sto smo nas dvoje doziveli, nije niko, niti ce. Bio je poseban. Nah, dosta mog patetisanja. Da nastavim. Trenutno mi najvise prija jutro, tak mraz, to inje sto se pohvatalo na travi, kafa i glas idola, Kurta Cobaina. Taj Nirvanin zvuk, sam mi daje energiju i zelju sa zivotom, dok ga dodatno zacini Kurt. Cudno. Veoma se cudno osecam.